BALKAN
CULTURAL
CO-OPERATION
CULTURAL
CO-OPERATION
Nije retko da se u javnosti postavi pitanje – ko je to intelektualac? Šta to uopšte znači? Mnogo je odgovora na ovo pitanje, nekada i sasvim suprotnih. Ja se pridružujem svima onima koji u intelektualcu prepoznaju kritičkog (humanističkog) mislioca, koji stiče znanje i iskustvo i koji ima dovoljno smelosti da svoje mišljenje iznese javno. Znači, nije važno koje je profesije osoba, već način na koji razmišlja i promišlja sebe i društvene fenomene. I svakako, živi u skladu sa svojim zalaganjem.
Upravo takav stav je i mene rukovodio da u poslednjih petnaestak godina, s vremena na vreme, u zavisnosti od konkretnih povoda, objavljujem u štampanim medijima komentare o kulturnoj politici u Srbiji. Moja tema je makro kulturna politika – definisanje ciljeva, prioriteta, instrumenata i vremenskih rokova. Potpuno sam svestan da to nije tema koja može da fascinira širu javnost. Međutim, bez jasne kulturne politike i moralnih normi kulturnog obrazca - nema kulture, a bez kulture za čoveka nema života.
Izbor objavljenih tekstova od 2001. do 2005. godine publikovan je ranije u knjizi pod nazivom – „Deveti milenijumski cilj“.
Od 2005. do 2010. i dalje sam objavljivao tekstove, ali, realno, malo toga se promenilo u kulturnom životu u Srbiji, izuzev donošenja Zakona o kulturi. To je i razlog zašto je u ovoj publikaciji izabrano samo nekoliko tekstova iz toga perioda.
Fenomeni i događaji u kulturnoj politici i širem društvenom kontekstu kulturne produkcije usložnjavaju se i ubrzavaju poslednjih pet godina. To je, svakako, bio i osnovni motiv da učestalije objavljujem tekstove. Izbor novinskih komentara koji su objavljeni u tom periodu čini i pretežnu sadržinu ove publikacije. Složeni u publikaciju , bez naknadnih izmena i hronološki razvrstani, kao celina dobijaju dodatni značaj. To mi se čini kao ona narodna priča u kojoj otac podučava sinove o značaju jedinstva dajući im da slome jedan prut, a zatim snop svezanih pruteva.
Svakako, prilikom pisanja novinskih komentara imao sam u vidu ciljnu grupu koja čita takve tekstove. Nisu to „stručni“ radovi, koji za sve one koji se usko ne bave kulturnom politikom mogu biti i malo dosadni, njih sam objavljivao u nekim drugim domaćim i stranim publikacijama.
Izabrani tekstovi nastali su kao moja reakcija na konkretan, tada aktuelni fenomen ili događaj. To, ujedno, znači da su različiti po sadržaju, obimu i dubini zadiranja u problematiku. Neke od navedenih ličnosti u međuvremenu su izgubile javnu funkciju na kojoj su bile, ali suština fenomena je i dalje aktuelna. U nekoliko objavljenih komentara ima i ponavljanja određenih stavova. Verujem da se isčitavanjem ovih tekstova jasno može zaključiti moj odnos prema događanjima u kulturnoj politici u Srbiji, odnosno koji kulturni obrazac podržavam i za koju kulturnu politiku se zalažem, kao i kojim instrumentima se do takvog modela može stići.
Sećam se američkog filma koji nosi naziv – „Šta si radio u ratu tata“? Moguće je da će jednoga dana i mene moj sin (i njegova generacija) pitati - šta si to radio i za šta si se zalagao u teškom vremenu odluka za budućnost srpskog (i ne samo srpskog) društva? Nadam se da će im ova knjiga pružiti, makar delimičan, odgovor.
Nažalost, kvalitetni tekstovi o kulturnoj politici, koja je temelj kulturnog života savremenog društva, izuzetno su retki u našim medijima. Zato želim da se zahvalim urednicima rubrika dnevnih novina i nedeljnika koji su moje tekstove smatrali dovoljno dobrim da ih objave. Posebno se zahvaljujem zameniku glavnog i odgovornog urednika lista „Danas“, gospodinu Zdravku Huberu, koji je poslednjih godina objavio većinu tekstova sadržanih u ovoj publikaciji.
Dimitrije Vujadinović
Published: 2015-05-24
Updated: 2018-05-09
Copyright © 2003 BalkanKult. All Rights Reserved.
Press