KONCEPTUALNA UMETNOST: INGRID BERVEN U PAVILJONU VELJKOVIĆ
Videoinstalacija norveÅ¡ke umetnice od dvanaest intervjua-projekcija sa poznatim kritičarima iz svih oblasti stvaralaÅ¡tva
Strast i polemika
Da li je kritika danas svedena na "lutku u izlogu demokratije"? Ili je, možda, "mesto na kom demokratija veliča samu sebe" i funkcioniÅ¡e samo kao "intelektualne nesuglasice na povrÅ¡ini druÅ¡tva socijalne pravde"? Ovim rečima Pera Kristijana Magnusa, poznatog norveÅ¡kog TV i filmskog novinara, koji se već godinama velikom hrabroÅ¡ću i integritetom bori protiv dominantne struje u oblasti norveÅ¡kih medija, a napisanim u Pogovoru kataloga, mogla bi se u najkraćem predstaviti potpuno nesvakidaÅ¡nja izložba konceptualne umetnice Ingrid Berven "Strast i polemika", otvorena u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Paviljonu Veljković u Beogradu.
Izložba Ingrid Berven, koju je organizovala Balkankult fondacija, zasnovana je na projektu umetnice "Strast i polemika", čiji se glavni deo sastoji od dvanaest intervjua predstavljenih u vidu velikih videoprojekcija.
- Zvuk glasova ispunjavao je galerijski prostor i bio važan vizuelni/auditivni element u privlačenju pažnje publike. Intervjuisani ljudi su govorili glasno i upadali jedni drugima u reč, stvarajući tako kakofoniju glasova i glediÅ¡ta, kakofoniju u kojoj naizgled nije bilo nikakvog unutarnjeg reda i smisla. SluÅ¡anje je postalo komplikovana radnja, mnogima je bilo teÅ¡ko da osvoje sopstveni prostor u kojem bi mogli da predstave svoju perspektivu i u kojem nisu izloženi ometajućoj buci. Publika je morala da se koncentriÅ¡e. To je bila jedna od specifičnosti izložbe - kaže Ingrid Berven, koja je iz zavejane NorveÅ¡ke stigla u zavejani Beograd na otvaranje svoje izložbe.
Ingrid Berven govori o sebi i radu kao o umetnici koja "živi svoj normalni život, kao normalna osoba, ali ponekad ima ideju da na umetnički način prokomentariÅ¡e svet oko sebe..." . Tako je, kaže, uradila projekat fotografija o tome - Å¡ta je kapitalizam, pre svega u kontekstu umetnosti i umetnika. U umetničkom radu kombinuje nove tehnologije, primenjuje Internet, digitalnu umetnost, nove medije...
- Kapitalizam od umetnosti pravi biznis, to je suština, kaže umetnica.
U kakofoniji glasova kritičara, u prevodu na srpski jezik na izložbi u Paviljonu Veljković, oni odgovaraju na petnaest intrigantnih pitanja ne samo za norveÅ¡ku kulturu i umetnost, već i za mnoge druge kulture na raznim meridijanima.
Evo nekih od pitanja: Å¡ta je kritika i kako ona funkcioniÅ¡e u vaÅ¡oj oblasti; kako znamo da su pravila kritike dobra pravila, da li kvalitet kritike određuju pojedinci ili određene sredine; živimo u medijskom i potroÅ¡ačkom druÅ¡tvu, preživi samo ono Å¡to privuče pažnju na sebe, znači li to da kritika mora biti zabavna ili nemilosrdno oÅ¡tra; na koji način umetnost doprinosi kritičkoj javnosti; postoje li oblasti u kojima autoriteti ne podležu analitičkom pogledu kritike; da li dobro argumentovana kritika vredi viÅ¡e od emotivne, ili su u demokratiji svi glasovi jednako vredni; Å¡ta mislite, koju ulogu u druÅ¡tvu treba da imaju uzbunjivači; da li se polne razlike odslikavaju u kritici, da li to znači da muÅ¡karci i žene daju i primaju kritiku na različite načine, koji doprinos bi mogla da ima kritika zasnovana na kolektivnom iskustvu žena; ko je danas marginalizovan zato Å¡to razmiÅ¡lja drugačije; da li kritika predstavlja samo sitne intelektualne nesuglasice na povrÅ¡ini druÅ¡tva socijalne pravde; koliku moć kritičari umetnosti imaju da definiÅ¡u ljude; da li nam negativan stav prema određenom fenomenu daje viÅ¡i status od pozitivnog stava; da li je kritika važna za lični samorazvoj, ili se čovek razvija isključivo od pozitivnih potvrđivanja; na koji način se vi sami suočavate sa kritikom...? Odgovori na ova pitanja, objavljeni u Katalogu koji prati izložbu, prava su socioloÅ¡ko-filozofsko-kulturoloÅ¡ka studija savremenog sveta i odnosa unutar kulture i umetnosti i ovih oblasti sa spoljnim svetom i prava je Å¡teta Å¡to ih ovde, zbog ograničenog prostora, ne možemo citirati.
Pitamo umetnicu - kako je nastao projekat.
- Uvek sam bila zainteresovana za međuljudske odnose, za odnose recimo braće i sestara, unutar porodice... Moja početna ideja bila je upitanost - zaÅ¡to se kritikujemo. Potom sam to proÅ¡irila na umetničku kritiku, jer u suÅ¡tini veliki broj umetnika ima teÅ¡ka iskustva i komplikovan odnos sa kritičarima - ili ih mrze ili ih vole... Tako sam 2006. i 2007. godine krenula da radim, a kritičari - dok je projekat tekao - nisu znali jedni za druge, ni za odgovore drugih učesnika. Zanimljivo je da su svi izjavili da su srećni Å¡to su u projektu, i pokazali izvanrednu otvorenost, iskrenost... UopÅ¡te nije bilo stereotipnih odgovora! - kaže Ingrid Berven koja je svoju videoinstalaciju prvi put prikazala publici u Bergenu, a Beograd je prvi grad izvan NorveÅ¡ke gde izložba gostuje.
Zanimalo nas je Å¡ta se dogodilo posle izložbe u Bergenu, da li je ona pomogla drugim umetnicima u NorveÅ¡koj da savladaju složeni odnos kritičar-umetnik.
- Posle ovog projekta ja sam, definitivno, manje uplaÅ¡ena od kritike, ovo mi je pomoglo da uspostavim drugačiji odnos prema kritičarima koji piÅ¡u o mom radu. Na neki način sam izlečila sebe kroz taj projekat... Nisam sigurna koliko je ova izložba pomogla drugim umetnicima, nemam tu vrstu odjeka mog projekta. Kritičari su vrlo moćni, ali sve treba da podleže kritici, pa i - kritičari - rekla nam je, na kraju susreta, norveÅ¡ka umetnica Ingrid Berven.
Danica Radović
Published: 2012-02-17
Updated: 2012-02-17
Copyright © 2003 BalkanKult. All Rights Reserved.